NAMANGAN OʻZBEK SHEVALARI TADQIQINING LISONIY TARAQQIYOT BOSQICHLARI VA TARIXIY-GRAMMATIK ASOSLARI
Keywords:
Kalit so‘zlar: Namangan shevalari, dialektologiya tarixi, Nalivkin lug‘ati, turlanish paradigmasi, kelishik variantlari, umlaut hodisasi, qarluq lahjasi, arxiv materiallari, qiyosiy-tarixiy tahlil.Abstract
Annotatsiya: Ushbu maqolada o‘zbek dialektologiyasi tizimida o‘ziga xos
lingvistik xususiyatlari bilan ajralib turuvchi Namangan viloyati o‘zbek shevalari
guruhining tadqiq etilish tarixi va fundamental grammatik xususiyatlari tahlil qilingan.
Tadqiqotda V.P. Nalivkin va M.V. Nalivkinaning 1884-yildagi Namangan uyezdi
shevalari lug‘ati va grammatik ilovasi, akademik A.K. Borovkov, V.V. Reshetov, I.
Darvishov hamda professor A.Y. Aliyev kabi yirik dialektolog olimlarning ilmiy
xulosalari asosida arxiv materiallari o‘rganilgan. Maqolada Namangan shevalariga xos
bo‘lgan unlilar tizimidagi o‘zgarishlar (umlaut hodisasi), kelishik tizimidagi
variantdorlik, sintaktik ellipsis hamda qadimgi turkiy qatlam unsurlarining saqlanish
qonuniyatlari izchil yoritilgan.
References
ADABIYOTLAR ROʻYXATI
1 Наливкин, В.П., Наливкина, М.В. Русско-сартовский и сартовско-русский
словарь общеупотребительных слов, с приложением краткой грамматики (по
наречиям Наманганского уезда). – Казань: Типография Университета, 1884. –
250 с.
2 Поливанов, Е.Д. Узбекская диалектология и узбекский литературный язык. –
Ташкент: Уzгосиздат, 1933. – 140 с.
3 Юнусов, Ғ.О. Ўзбек лаҳжаларининг таснифида бир тажриба. – Тошкент:
Ўқувўздавнашр, 1936. – 64 б.
4 Боровков, А.К. К характеристике узбекских “умляутных” или
“уйгуризованных” говоров // Белек – Малову. – Фрунзе, 1946. – С. 29-31.
5 Боровков, А.К. Вопросы классификации узбекских говоров // Изв. АН УзССР.
– № 5. – 1953. – С. 58-74.
6 Боровков, А.К. Узбекские говоры Наманганской области // Ўзбек
диалектологиясидан материаллар. – Тошкент: Фан, 1963. – Б. 5-30.
7 Дарвишов, И. Наманган вилояти ўзбек шеваларининг фонетик тизими. –
Тошкент: Фан, 1972. – 165 б.
8 Решетов, В.В. Основы фонетики и грамматики uzbekskogo yazika. – Ташкент:
ГИХЛ УзССР, 1961. – 230 с.
9 Бегматов, Э. Самарқанд гуруҳи ўзбек шеваларининг фонетик хусусиятлари. –
Тошкент: Фан, 1970. – Б. 45-52.
10 Жўраев, Б. Қашқадарё ўзбек шевалари (фонетика, морфология). – Тошкент:
Фан, 1969. – Б. 112-118.
11 Алиев, А.Ю. Наманганская группа говоров узбекского языка: Автоref. дисс.
... докт. фил. наук. – Тошкент, 1975. – 52 с.
12 Мирзаев, Ё. Ўзбек тили Наманган шеваларининг морфологик хусусиятлари:
Филол. фан. номз. дисс. – Тошкент, 1968. – 180 б.
13 Атамирзаева, С. Экспериментально-фонетическое исследование
наманганского говора узбекского языка. – Ташкент: Фан, 1974. – 195 с.
14 Тулаков, С. Морфологические особенности наманганского говора: Автореф.
дис. ... канд. фил. наук. – Ташкент, 1965. – 22 с.
15 Sharipov, H. Janubiy Qirg‘iziston o‘zbek shevalari: Avtoref. dis. ... kand. fil. nauk.
– Toshkent, 1967. – 21 s.
16 Саидова, М.Ш. Наманган шеваларидаги қариндошлик терминларининг
лексик-семантик таҳлили: Филол. фан. номз. дисс. автореф. – Тошкент, 1995.
– 21 б.